Život - III deo

Kao srča od stakla razbijene flaše,
I nakvašeni beton od sinoćne kiše,
Kao deca što samo mraka se plaše,
Tako puklo je i ovo srce, jer više nije naše

Šutirao je loptu, igrao se i smejao,
Samo svoje drugare on je tada gledao,
Znao je da je sunce, i dok traje dan,
Bio je uveren da je sasvim bezbedan.

Zalazi sunce, strah lagano navire u njemu,
Oprašta se od drugova, već zna tu bolnu temu,
Kada ga pitaju -"Gde ćeš?", a on nema šta da kaže,
Ne ostaje mu ništa drugo, nego i njih da laže,

Dolazi kući, lažno srećan, još lažnije nasmejan,
Ljubi svoju majku, koja se pravi presrećna,
Onda čuje taj glas, on brzo beži u sobu,
Majke vrištanje i plakanje, označilo je borbu.

Od majčinog plača poneki udarac se čuje,
Kroz odškrinuta vrata, video ga je kako prestaje,
Čuo je korake, odmaknuo se, mislivši -"Evo ga! Tu je!"
Otac ušao je u sobu, zidovi su krenuli da bruje,

Oluja pesnica, ogromne, tamne senke,
Dete palo je na pod, straha zaigraše zvečke,
Plakavši da boli, samo zatvorio je oči,
Jer taj bol i suze i sutra uveče će doći

Život - II deo

Kao srča od stakla razbijene flaše,
I nakvašeni beton od sinoćne kiše,
Kao deca što samo mraka se plaše,
Tako puklo je i ovo srce, jer više nije naše

Gledao je kroz proz, kapi kiše natapale su sve,
Zbog nje, samo zbog nje, kao starac izgledao je,
A bio je mlad, mnoge ljubavi su ga pratile,
On menjao bi svaku, zbog ove najvrednije,

"Vreme i ja smo nervozni", mislio je on,
"O, Bože, hoće li pozvoniti taj telefon?",
I on u tom trenutku zazvoni, on se javi,
Njen plačni glas, taj otrov u njegovoj glavi,

Par rečenih stvari, slušalica se spustila,
On izlete napolje, kiša je i dalje lila,
Upalio je kola, u žurbi nije vezao pojas,
Sat mu reče da kasni, on je dodao gas,

Dok bandere su se nizale, znoj mu krenu niz lice,
Osmeh -"Blizu sam!", oči kao dve sijalice,
-"Još samo ulica do kraja!", a zeleno se gasi,
Žuto! Crveno! On se tada čak ni ne uplaši,

Nešto omete mu pažnju, telefon zazvonio je tad,
On spusti glavu dole, sirena prepade ga sad,
Uzaludna sreća njemu zamaglila je strah,
On brzo podiže glavu i tada nastade mrak.

Leš, miris benzina i težak smrad paljevine,
Delovi kamiona i automobila, okolo razbacane gume,
U ruci mrtvog mladića telefon sa porukom ispisanom,
"Postao si tata, sad ponosi se svojim sinom"

Život - I deo

Kao srča od stakla razbijene flaše,
I nakvašeni beton od sinoćne kiše,
Kao deca što samo mraka se plaše,
Tako puklo je i ovo srce, jer više nije naše

Pijan se tetura, po mraku, ne zna ni sam gde je,
Pada, pa se diže, opet plače, pa se smeje,
A krici njegove duše dišu košmarima bura,
Ljudi se bude, svesni da nešto stravično kraj njih prohuja,

Ali to je prošlo, povratak u tišinu i blagostanje,
Samo on i dalje nosi tu bol, drugi se vraćaju na spavanje,
On se prepustio, voleo, on je dao celog sebe,
Sada plače-"Bolje da me je ubila da me reši bede!",

Njegova savest ne postoji, on svoj moral je izgubio,
Zbog tuge, večeras njega alkohol je popio,
Crnilo u glavi, mračne ideje uzimaju maha,
On vidi jednu devojku, zločin dolazi bez straha,

"Ti si ista kao ona koju sam nekada voleo,
U stvari, ti si ona, ja te i dalje nisam preboleo!",
Vadi flašu iz svog džepa, kao munja hvata nju za vrat,
Poslednje svetlo se gasi, mrak i smrti dah,

Razbija flašu, poslednju ružu da joj pokloni,
Oštricom grebe je po čelu, samo kosu da joj skloni,
Poslednji pogled. Pucanj! Krv prsnu po njenom licu,
On pade, a mrak stvori momka koji je ubio ubicu.

Savest

Noc,tama i mracan put...
Sablasan mir remeti kopita zvuk...
Okreces se nigde nikog,i produzavas...
To te savest tvoja na konju prati,samo te pozdravlja...

I kad dodjes kuci i legnes...
Ne mozes da spavas,i ti se prevrces...
To je pokazatelj zlodela tvog...
Na koje nisi navikao,ali povuklo te je to...

Mislis celu noc kako si mogao da promenis...
To sto si ucinio,makar da se uklonis...
Sada ce te proganjati to do kraja...
Osim ako se ne ispravis,to ti jedino valja...

Nepravdu si trpeo svih ovih dana...
I ucinio si nepravdu sada...
Ali ti si nekad ziveo normalno...
Kada oni su bili za to,ti stajao si odbojno...

Moras da se vratis,i sve uradis ponovo...
Ni iz cega da pocnes,jer toga je vredno...
Da ponovo spavas,i mislis o necemu drugom...
Da ne ides mrakom vise,vec starom sjajnom dugom...